Jedan od primera njegove bespoštedne, beskompromisne i poštene borbe u raskrinkavanju zločina, koje je tadašnja srpska vojska vršila prema albanskom stanovništvu na okupiranoj teritoriji, kako i u raskrinkavanju laži, kojima je tadašnja beogradska štampa prikrivala te zločine, jeste i njegov sledeći članak:
“Pokolj u Ljumi”
“Dopisnici beogradskih listova iz Skoplja i novih krajeva uopšte, koji smatraju za nacionalnu dužnost prikrivanje zločina naših vlasti i vojske i obmanjivanje naroda u Srbiji, javili su več: daje jedno arnautsko selo u Ljumi uništeno, pošto su se Arnauti zatvorili u kuće i do poslednjeg uporno branili. Saopštena je namerno obmana Javnosti. Kada su srpske trupe to selo uništile, u njemu ljudi nije bilo. Rezervni oficiri koji su dobili naređenje da selo zapale i sve što u njemu zateču stave pod nož, uzaman su se opirali, uzaman su ponavljali reći ‘zar sve?’, uzaman su po nekoliko puta izveštavali komandanta da u selu nema nikoga više osim žena i dece. ‘Sve!’, to je bio odgovor nekog kapetana Jurišića, koji je radio u sporazumu sa potpukovnikom Milićevićem. Za dva sata selo je bilo potamanjeno uz scene koje je teško reći.
Plotuni su poobarali žene koje su držale odojčad u naručju: pokraj mrtvih matera drala su se njihova dečica koja su slučajno bila pošteđena kuršuma: tela, kao jela vitka, lepih gorštakinja rila su se kao crvi po ledini: žene su se porađale od straha. Za dva sala potamanjeno je na 500 duša. Klanje je obustavljeno kada je jedan deo oficira ulpžio energičan protest, priznajući: da ‘divlji’ Amauti naše zarobljene vojnike razoružaju pa puste, a naša ‘kulturna’ vojska XX veka ubija njihovu decu! Ali, dockan. Učinjeno je samo ono što se još moglo učiniti:Leševi su potrpani u kuće a kuće zapaljene – da bi se zločinu prikrio trag. To je istina o ovom strahovitom divljaštvu. o kome sada imaju reč
vlada i Narodna skupština”. Tucović bespoštedno žigoše i zlodela, koja je vršila crnogorska vojska. o čemu govori članak Crnogorski bes.
“Crnogorski bes”
Peć i Đakovica su… dva probna kamena nedoraslosti cetinjske vlade da donese ovom narodu ne samo više slobode već i više reda i snošljivosti u upravi… Crnogorci i sa povampirenom snagom besne u zauzetim oblastima”, jer “po njihovim pogledima i navikama… onaj koji pobedi je ne samo gospodar vlasti već i sve privatne svojine 1 života svih onih koje na zauzetoj teritoriji zateče. Oni se pet dana biju i pljačkaju, a deset danaupotrebe da plen odnesu kući i da se
natrag vrate.
… O njihovim čudima i pokorima stanovnici ovih oblasti bi imali šta reći kada bi imali kome… Narod ovih krajeva smatra za veliki gubitak što je turska vlast zamenjena crnogorskom, jer Je turska uprava, ma po kultumosti ne odmicala crnogorskoj, ipak bila obraznija i snošljivija. Kao izgladneli vuci Crnogorci su jurišali na sve što se zgrabiti može: popljačkali su kuće, dućane, torove, ambarove, sve gde se god imalo da zapljačka. A kada su svoje zemljište opustošili i jadne nove podanike knjaževe ostavili gole kao prst, počeli su prelaziti u pljačku u sela na našoj strani.
… Ali niko nije osetio bes ovog ‘oslobodioca’ kao Arbanasi. Staje bes ovih primitivnih plemena, koji još uvek gledaju u odsecanju glave jedino i pravo i čisto junaštvo, u stanju da počini, pokazuju popaljena sela i potamanjeno stanovništvo u celoj oblasti kojom su ona zavladala. U njima je provrela stara ‘junačka krv’, koju Je najbolje ocrtao jedan njihov zemljak, pok. Marko Miljanov”.
Posle ovoga sledi opis, koji je ostavio u svojim zapisima Marko Miljanov, o pokolju crnogorskog plemena Kuća, koji je početkom druge polovine prošlog veka izvršen po naređenju kneza Danila, jer su Kući prestali da mu plaćaju danak. Marko Miljanov kaže: “Ne biše pošteđena ni deca u kolijevkama… Tako je bilo posječeno 243 glave: svega 17 od vojnika, sposobnih za pušku, a ostalo od staraca i dece…”
Tucović dalje piše: “Ni danas, posle 50-60 godina niti su drukčija naređenja niti su drukčiji oni koji ih izvršavaju… I kada je ova varvarska najezda osetila svoju nadmoćnost prema nemoćnom arbanaškom selu iz koga su svi ljudi izbegli, iz nje je provrela stara krv… Tako je sada sravnjeno sa zemljom i potamanjeno ćelo pleme Krasnići, koje je spadalo u oblast operacija crnogorske vojske.Crnogorska varvarstva u Krasnićima mogu dostojno stati pored varvarstva srpske vojske u Ljumi: isti metodi, ista bezobzirnost, ista krvožednost”.
U članku “Iz jednog graničnog garnizona” spominje se takode strahovita pljačka koju su naši po lim selima vršili. Narod ovog kraja pamtiće s kolena na koleno nekoga ‘komandira Tomu’ koji je bio udario namet na vilajet i oteo od svake kuće koliko je gde našao… Po đakovačkim ulicama naši četnici javno prodaju đerdane opljačkanih Amauta, i te palikuće, kojima je u oba rata klanje ljudi bez odbrane i haranje bilo glavno zanimanje, poslate su da umiruju granicu! Ali Crnogorci u pljački prevazilaze sve!’’
Nastavice se
Razgovor o ovom članaku