O anatomiji Vučićevog pada ne zna se mnogo, što znači da se još ne može sagledati i kakva će biti geopolitička promena položaja Srbije koja nužno sledi.
Baš kao u filmu kanske pobednice „Anatomija pada“, nalik smo slepom dečaku, prepuštenom roditeljskoj smrtonosnoj drami. To što se sam Vučić sada toliko poziva na Miloševića ne mora da znači ništa, čak ni to, da je kao što neko reče, Vučić iz nepoznatih razloga preuzeo Miloševićev barjak.
Da je to pozivanje stvarno, da nije Vučićeva puka gluma, već bi se o tome ranije više znalo. Šta je uostalom, Vučić sada otkrio o Miloševiću, sem što je hteo da pokaže da, ako ćemo već da pričamo o sećanjima, njegova su najbolja i najjača?
Kad se već sličnost njihovih politika u ovom trenutku toliko uspostavlja u javnom prostoru, kada se porede Miloševićev kontramiting i Vučićev Skup nade, onda i Vučić mora da podastre činjenicu da je on taj koji ima najličniju i najprisniju vezu.
Tako će da otkrije da je postajao davno nekakav tajni generalštab za raspodelu mladih kadrova u politici na koje će se ubuduće računati. Zatim da je Milošević voleo rakiju kajsiju i krušku, a ne viski kao što su svi pisali.
I najzad, da je i Vučić mogao da bude Dačić, odnosno bio je mnogo veći politički talenat od Dačića, po Miloševićevom mišljenju, a Milošević je privatno mislio sve najgore o Bogoljubu Kariću.
Da li tih nekoliko Vučićevih sećanja za televizijski auditorijum treba da nam otkriju anatomiju pada i događaje koji će uslediti?
Ne, to nije nikakav odgovor da li će on kao i Milošević ući u rat sa NATO za Kosovo, odnosno da li će izabrati da se svrsta na stranu Rusije kako ne bi bio svrgnut s vlasti, već navlačenje na nagađanje i sluđivanje.
Nije ni skriven ni neskriven znak bilo kakvog raspleta koji nas zaista čeka, sem što otkriva po ko zna koji put, kako Vučić hoće da ga drugi doživljavaju kao vladara koji nikad sam ne napušta pozornicu, već mora na to da bude prisiljen.
Neće dopustiti da bude odbačen, ali to nije ništa novo. To je jedna Vučićeva stara igra sa javnim mnjenjem iza koje krije sve što stvarno radi, hoće i planira.
Baš kao što i dugo potura priče za zainteresovane krugove u Beogradu o zadacima koje mora da ispuni po nalogu Zapada (Republika Srpska, Kosovo, litijum) i o naslednicima u pripremi za njegovu funkciju (poput Save Manojlovića).
Anatomija Vučićevog pada biće nam vidljiva tek pošto bude pao.
Razgovor o ovom članaku