Ujedinjeni u različitosti – glasi slogan pod kojim su proklamovale svoju saradnju članice Evropske unije. Ako taj slogan važi za njih, još više bi trebalo da važi za države Zapadnog Balkana u okviru inicijative poznate kao „mini Šengen”.
Lansiranu pre godinu-dve od strane srpskog predsednika Aleksandra Vučića, ovu inicijativu je prvi prihvatio, tako bar kaže hronologija, albanski premijer Edi Rama. A onda je naišla na odbijanje ostalih na Zapadnom Balkanu – Crna Gora ne želi, BiH ne može da se složi “unutar sebe”, Kosovo (sa zvezdicom) već po navici odbija, jedino je (severno) makedonski premijer Zaev, ipak prihvatio na ohridskom susretu u novembru prošle godine. I tu se stalo, uz barijere koje je donela potom pandemija covid-19.
I tako sve do Vašingtona, kada je u susretu Tramp – Vučić – Hoti “mini Šengen” upisan na papir za koji se još odgoneta šta je: memorandum, sporazum, pismo o namerama, dogovor, ugovor…? Kako god, i Balkan i Zapadni Balkan se već danima talasaju od namere da ,,mini Šengen”, konačno, od ideje pređe na realizaciju. Pošto se već danima priča o toj inicijativi, može se pretpostaviti da svi već znaju šta podrazumeva ,,mini Šengen“.
U najkraćem, slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala, slično kao u EU. Kako će to praktično izgledati, tek će se videti, ako do realizacije uopšte i dođe. Iskustvo i istorija nas uče da na Balkanu uvek ima nepoznanica. Ali, kakve god sumnje i otpori postojali prema ,mini Šengenu“, stanovnici Zapadnog Balkana bi trebalo da ih momentalno otklone, ako žele da u budućnosti jednom žive ,kao sav normalan svet”.
Da ostave po strani nesporazume, stereotipe, neprijateljstva i negativne emocije i da pogledaju šta kažu podaci o tome kakav im je život na Zapadnom Balkanu, pa da ga uporede sa razvijenim državama Evrope, članicama EU. Malo je reći da podaci o životu na Zapadnom Balkanu predstavljaju dramatično upozorenje. Podaci su tragični i po sadašnje i po buduće generacije, ukoliko se veoma brzim delanjem ne izađe iz začaranog kruga ekonomske nerazvijenosti i niskog nivoa životnog standarda.
Evo kako izgleda Zapadni Balkan u brojkama. U šest država ZB živi oko 18 miliona stanovnika: Albanija 2,8 miliona, Srbija oko sedam, Crna Gora 622.000, BiH 3,3 miliona, Kosovo 1,8 i Severna Makedonija dva miliona. Bruto domaći proizvod po stanovniku u dolarima (podaci Svetske banke za 2109. godinu) je sledeći: Albanija 5.350, Srbija 7.400, Crna Gora 8.830, BiH 6.073, Severna Makedonija 6.093 dolara i Kosovo oko 4.400 dolara.
Zemlje ZB, naravno, izvoze. To pokazuju, u evrima, sledeći podaci: Albanija izvozi za 900 miliona evra, Crna Gora za 415 miliona, Kosovo za 400 miliona, BiH za 5,5 milijardi evra, Severna Makedonija za šest milijardi evra i Srbija za 19 milijardi evra. Poređenja radi, samo Slovenija izvozi robu i usluge za 32 milijarde evra!
Zbog nezadovoljstva nivoom životnog standarda, stanovnici Zapadnog Balkana napuštaju svoje države. Pravi egzodus se vidi iz broja stanovnika koji su samo tokom 2019. godine napustili ZB. Prema broju stanovnika, najviše ljudi je napustilo Albaniju: čak 62.000 je potražilo bolji život u nekoj drugoj zemlji. Sa Kosova se iselilo 34.500 ljudi, iz BiH 45.000, iz Severne Makedonije 24.300 ljudi, iz Crne Gore 3.000 a iz Srbije 51.000 ljudi.
Svi oni odlaze u razvijene evropske ekonomije. Jer, BDP po stanovniku za EU iznosi oko 30.000 evra, da ne pominjemo najviši Luksemburg sa oko 100.000 evra, dovoljno je da navedemo Sloveniju sa oko 25.000 evra po stanovniku.
Ako ti pokazatelji nisu dovoljno jak alarm stanovnicima Zapadnog Balkana da što pre sruše međusobne barijere i prihvate ,,mini šengen”, onda će još dugo ostati na oko 6.500 dolara po stanovniku – koliko iznosi prosek za šest zemalja ZB. Ili, možda, neće? Jer će pandemijska kriza umanjiti standard u ovoj godini, nažalost.
Piše: Radojka Nikolić, glavni i odgovorni urednik Magazina Biznis
Discussion about this post