Navodi da za tri dana boravka planiraju da realizuju ukupno 12 sastanaka sa „najvišim liderima“ Saveta Evrope i Evropskog parlamenta.

„Težak položaj albanske manjine u Srbiji i dosledna diskriminacija biće srž i glavna tema ovih izuzetno važnih sastanaka“, poručila je Sinani.

Ona takođe tvrdi da bi put Srbije ka EU trebalo da bude uslovljen „ostvarivanjem prava“ Albanaca, posebno u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac.

„Najdugoročnije i najprikladnije rešenje bila bi primena reciprociteta u pravima Srba koji žive na Kosovu i Albanaca u Srbiji“, naglasila je.

Albanci koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu zapravo već mesecima pokušavaju da rešavanje statusa Srba na Kosovu povežu sa statusom Albanaca u ovim opštinama.

Inicijativa je usledila nakon sve češćih zahteva Zapada da Priština formira ZSO, koju su pratili zahtevi kosovskog premijera – da se dodele recipročna prava Albancima na jugu Srbije, ali i navodi o internacionalizaciji albanskog pitanja.

Predstavnici Albanaca u Srbiji izjavljivali su potom da pitanje manjina ulazi u novu fazu na Balkanu, koja je „dobra za simetričan tretman pozicija“.

Marta meseca usledila je i diplomatske poseta delegacije Albanaca SAD-u, nakon koje su saopštili da su dobili garancije ove zemlje za podršku pitanju Albanaca u Srbiji.

Ujedno su kritikovali izaslanika EU, Miroslava Lajčaka zbog toga što se sastaje sa Srpskom listom, ali ne i sa njima, tražeći i od njega da se u proces dijaloga Beograda i Prištine uključi pitanje Albanaca na jugu Srbije.

Krajem marta, međutim, američki ambasador u Srbiji, Kristofer Hil, poručio je da dijalog Beograda i Prištine ne predviđa reciprocitet statusa, odnosno da se briselski dijalog ne tiče pitanja manjina u Srbiji. Sa druge strane, najavio je da će sa Vučićem da razgovara o položaju Albanaca.

/N1/