Dokument je usvojilo 11 gradonačelnika (Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Pljevlje, Bijelo Polje, Berane, Rožaje i Budimlje) i 14 delegata iz sandžačkih opština.
Oni su jednoglasno usvojili rezoluciju, kojom su zahtevali da se delovi Sandžaka u Srbiji i Crnoj Gori, pripoje BiH, „jer joj istorijom i jezikom pripada i koji joj je oduzet na Berlinskom kongresu 1878.“.
U slučaju da ovaj zahtev ne bude prihvaćen, tražena je autonomija Sandžaka.
Ako ne bude ispunjen nijedan od zahteva, učesnici konferencije su konstatovali „da su Bošnjaci spas svoje egzistencije videli iseljavanjem u Tursku pod zaštitom monarhije“.
Rezolucija je upućena tadašnjim diplomatskim predstavnicima u državnim vlastima u Srbiji i BiH.
SDA je, stošestu godišnjicu od održavanja Sjeničke konferencije, obeležila saopštenjem za javnost. Ocenjeno je da je istorijski značaj tog skupa, što je na njemu „izraženo jasno i nedvosmisleno raspoloženje Sandžaka“ za rešavanje statusa ovog regiona i statusa i položaja Bošnjaka u to vreme.
Ta partija je, danas, poručila da ti statusi nisu, još uvek, rešeni i da je jedan od osnovnih ciljeva „trajno rešavanje statusa Sandžaka i bošnjačkog naroda“.
SDA Sandžaka je jedina bošnjačka partija koja obeležava datume održavanja Sjeničke konferencije. Manifestacijama obeležavalo ih je i Bošnjačko nacionalno veće (BNV), kada su na njegovom čelu bili kadrovi SDA. Pre nekoliko godina, manifestacije su organizovane pod imenom „Dani samoopredeljenja“.
Razgovor o ovom članaku