Na pitanje učesnice iz Jermenije na konferenciji o demokratiji i slobodi medija, šta sprečava Kosovo da prizna Jermencima pravo na samoopredeljenje, Osmani je rekla da „pre svega, pre toga – i Azerbejdžan i Jermenija treba prvo da priznaju nezavisnost Kosova“.
Naglašavajući da „stavlja svoju kapu univerzitetskog profesora međunarodnog prava“, kazala je:
„Kosovo nije slučaj secesije, to je bio slučaj disolucije (bivša Jugoslavija, prim.red). I tu je velika razlika. Kosovo je imalo dvojni status u okviru bivše Jugoslavije. Bila je to konstitutivna jedinica unutar Jugoslavije, upravo sa istim pravima u to vreme, kao što su to imale Republike u Ustavu Jugoslavije. I pod tim pravima je takođe bilo i pravo na samoopredeljenje na sopstveni status u slučaju da Jugoslavija prođe kroz proces disolucije“.
Tvrdi i da se „naravno – međunarodni sud pravde razjašnjava da slučaj Kosova ne može da se poredi sa ostalima“, i da je Kosovo „sada slučaj dela međunarodnog prava“.
„Ne može se napraviti poređenje jer slučaj Kosova nije pitanje secesije, a kada je pitanje nezavisnosti – Međunarodni sud pravde je apsoulutno rekao da je u skladu sa međunarodnim pravom“, naglasila je ponovo.
Ipak, sa aspekta ljudskih prava, tvrdi da narod Kosova „pokazuje simpatiju, solidarnost, podršku svim ljudima širom sveta koji su žrtve zloupotrebe ljudskih prava“.
„Ne biramo teritorije, ne pokazujemo samo solidarnost za one koji žive na ovoj teritoriji, onoj teritoriji, ovoj zemlji, onoj zemlji. Pokazujemo solidarnost svakome ko je žrtva zloupotrebe ljudskih prava, jer smo to osetili na našoj koži. Znamo kako je kada nemate pravo da živite u svom domu, kada vas izbace iz svog doma, da postanete izbeglica, da izgubite sve što imate, ali najvažnije, kako da izgbubite ljude koje volite zbog proste činjenice jer ste različite nacionalnosti od agresora“, još je rekla.
Šta kaže Ustav SFRJ 1974
U Ustavu nekadašnje SFRJ iz 1974, Kosovo je imalo status autonomne pokrajine u Republici Srbiji. Prema tom ustavu, bilo je predviđeno da građani unutar pokrajinske jedinice ostvaruju svoja suverena prava onda kada je to u zajedničkom interesu Republike Srbije kao celine.
Takođe, teritoriju nekadašnje SFRJ su prema istom ustavu sačinjavale teritorije šest republika, koje se nisu mogle menjati bez pristanka republike, a teritorija autonomne pokrajine ni bez pristanka same pokrajine. Takođe, granica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije se nije mogla menjati bez saglasnosti svih republika i autonomnih pokrajina.
Takođe, u prvom članu Ustava iz 1974, spominje se pravo na samoopredeljenje uključujući pravo na otcepljenje, na koje se poslednjih decenija pozivaju albanski eksperti i oni koji su branili borbu Albanaca za nezavisnost od Jugoslavije. U članu 1 ovog ustava se govori o „Narodima Jugoslavije“. Albanci sy u bivšoj Jugoslaviji imali status „narodnosti“.
Član 1
Narodi Jugoslavije, polazeći od prava svakog naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje, na osnovu svoje slobodno izražene volje u zajedničkoj borbi svih naroda i narodnosti u
narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji, a u skladu sa svojim istorijskim težnjama, svesni
da je dalje učvršćivanje njihovog bratstva i jedinstva u zajedničkom interesu, zajedno sa narodnostima sa kojima žive, ujedinili su se u saveznu republiku slobodnih i ravnopravnih naroda i narodnosti i stvorili socijalističku federativnu zajednicu radnih ljudi — Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, u kojoj, u interesu svakog naroda i narodnosti posebno i svih njih zajedno, ostvaruju i obezbeđuju socijalističke društvene odnose zasnovane na samoupravljanju radnih ljudi i zaštitu socijalističkog samoupravnog sistema, nacionalnu slobodu i nezavisnost, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, jedinstvene interese radničke klase i solidarnost radnika i svih radnih ljudi, mogućnosti i slobode za svestrani razvitak ljudske ličnosti i za zbližavanje ljudi i naroda i narodnosti, u skladu sa njihovim interesima i težnjama na putu stvaranja sve bogatije kulture i civilizacije socijalističkog društva, ujedinjavanje i usklađivanje napora na razvijanju materijalne osnove socijalističkog društva i
blagostanja ljudi, sistem društveno-ekonomskih odnosa i jedinstvene osnove političkog sistema, kojima se obezbeđuju zajednički interesi radničke klase i svih radnih ljudi i ravnopravnost naroda i narodnosti,
udruživanje sopstvenih stremljenja s naprednim težnjama čovečanstva.Član 4.
Socijalistička autonomna pokrajina je autonomna socijalistička samoupravna demokratska društvenopolitička zajednica zasnovana na vlasti i samoupravljanju radničke klase i svih radnih ljudi, u kojoj radni
ljudi i građani, narodi i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava, a kad je to u zajedničkom interesu
radnih ljudi i građana, naroda i narodnosti Republike kao celine Ustavom Socijalističke Republike Srbije
utvrđeno — i u Republici.Član 5.
Teritorija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije je jedinstvena i sačinjavaju je teritorije
socijalističkih republika.Teritorija republike ne može se menjati bez pristanka republike, a teritorija autonomne pokrajine — ni
bez pristanka autonomne pokrajine.Granica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ne može se menjati bez saglasnosti svih
republika i autonomnih pokrajina.Granica između republika može se menjati samo na osnovu njihovog sporazuma, a ako se radi o
granici autonomne pokrajine — i na osnovu njene saglasnosti.
Šta je kazao Međunarodni sud pravde 2010
Što se tiče Međunarodnog suda pravde, 22. jula 2010, doneo je Savetodavno mišljenje o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
Na pitanje Srbije “Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?”, tadašnji predsednik Međunarodnog suda pravde u Hagu je saopštio: „Deklaracija od 17. februara 2008. nije prekršila opšte međunarodno pravo“.
Inače, Osmani je na konferenciji o demokratiji i slobodi medija u Potsdamu kod Berlina, iznela brojne pohvale na račun Kosova, istovremeno upućujući snažne kritike i optužbe na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.
/kossev/
Razgovor o ovom članaku