Da od uvijek se našlo pošteni ljudi koji su dobro govorili za male i siromašne ali poštene narode. Povodom objavljivanja vaše knjige o krizi na Kosovu, i članak objavljen u »Rilindju « 3. Aprila 1988 godine. Slobodno možemo reći da albanski narod u Jugoslaviju i pored večite borbe za oslobođenje nije doživeo potpunu slobodu i danas, pogotovo delovi van Kosova.
Međutim prvi put u dugoj Istoriji 1945 godine data su prava odnosno krvljom izvojevali kao svi ostali narodi i narodnosti Jugoslavije, ali dugo vrijeme je vladala linija stare srpske buržuazije i ideja Vase Čubrilovića za istrebljenje arbanase«.
Mismo na delu pokazali da nismo »divlji narod«, jer od oslobođenja a pogotovo od »Brionskog« Plenuma postigli smo ono što retko koji narod Evrope za takav kratak period mogao da postigne. No nekima to nije prijao a i danas to ne odgovara, mismo većito zahvaljujemo srpskim komunistima i ostalim humanistima koji su nas kao prvi komšije uvek pomogli nas, a i mi smo se trudili da im sa dobrom uzvratirno i to čemo uvijek činiti. No kako da se . sada odbranimo od te silne napada svakodnevno preko razne pseudo naučnike« unitariste, do otvorene ratne huškaše koji traže oružje protiv malog albanskog naroda koji tek u ovu slobodu otvorio je oči progledao svet. Da nesreća je naša 1981. godine studentske demonstracije, ali koje se parole danas javno istiću razne opozicione grupe sa Beogradskog podzemlja, svašta nepada na našu bedu, šta još moramo da ispaštamo da ubedimo svet da mi nismo tako »crni« kao što se o nama piše i govori. To mi nemamo smelosti da to javno kažemo jer za svaki napad na nas mi ako hočemo da jedemo tu koru« kruha moramo da šutimo, u protivno nas čeka ulica. Trpeti moramo ali svako trpljenje ima i svog kraja. Mi albanci nismo krivi i iseljavanje srba sa Kosova, to nemožem o nikada prihvatiti, to dobro znaju svi pametni ljudi, ali mi se nemožemo pomiriti što progresivne snage u Srbiu šute. Dali su albanci krivi što su pasivni krajevi južne istoćne i zapadne Srbije još otdavno se iselili po Beogradu i druga razvijene krajeve republike.
Poštovani Branko iz sveg srca vam hvala što ste podigli glas i javno dali doprinos i to ogromni za pravednu stvar sviju naroda na Kosovo, Mi ćemo svim svojim snagama se boriti da nikome se ništa zlo ne dešava na Kosovu ali mi nemamo snage da ekonomske teškoće sami rešavati i zato i zaustavljanja srba i crnogoraca s Kosova. Istorija nije politika i ne može dnevno dase prilagodi. Progresivne snage na Kosovu ne traže otvaranje rane, nego lečenje, to nemože se sa borbom protiv albanskog naroda.
Dragi druže profesore puno pozdrava i hvala za sve štoste činili i vjerujemo i dalje na vašu pomoč.
Togur Mali Gnjilane
Razgovor o ovom članaku