Otvaranje odeljenja za albanologiju u Preševu bilo bi dobro ne samo za Albance, već za sve sa juga Srbije koji žele da studiraju albanski. Želja postoji, a da li će vlast imati volju za tako nešto ne znam, kaže za Bujanovačke šef Katedre za albanologiju na Filološkom fakultetu u Beogradu Nailje Malja – Imami.
Nisam sigurna da li je izvesno otvaranje odeljenja u Preševu, ali sam sigurna da bi to bilo jako dobro, jer mi trenutno imamo jako mali broj studenata u Beogradu na katedri za albanologiju – kaže Imami
U Preševo nikad nije dolazila, ali bi volela, kako kaže, da ga poseti.
-Znam da tamo ima dosta ljudi koji bi želeli da studiraju albanski jezik i mislim da bi njima to dosta značilo, i to ne samo Albancima, već i Srbima sa juga Srbije. Dosta studenata kod nas dolazi upravo iz Vranja, Bujanovca i okolnih mesta – objašnjava Imami.
Zašto, dodaje, da Albanci studiraju u Tetovu, Prištini ili Tirani ako bi imali priliku da se školuju u Preševu ili Bujanovcu.
-To je sve izvodljivo, a da li postoji volja vlasti ili ne to ne mogu da kažem, ali bih želela da se to desi – kaže Imami.
Katedra za albanologiju na Filološkom fakultetu u Beogradu postoji preko 100 godina, peta je katedra koja je počela sa radom na ovom fakultetu davne 1921. godine.
-Mi imamo svoje udžebike, svoje vežbe, odnosno sve što nam je potrebno za školovanje naših studenata. Ukoliko postoji volja vlasti, otvaranje odeljenja u Preševu bi bilo zaista dobro – ponavlja Imami.
Podsetimo, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Nevzad Lutviu zatražio je od beogradskog Filološkog fakulteta da u Preševu otvori odeljenje Katedre za albanologiju. On se sa ovim zahtevom pismom obratio i Univerzitetu i resornom ministarstvu, o čemu su Bujanovačke ranije pisale.
„Zatražio sam i sastanak kako bismo konkretizovali ovaj zahtev. Ova katedra dobila bi puni smisao otvaranjem ogranka u Preševu, u gradu sa preko 95% Albanaca. Ova katedra privukla bi i studente iz okolnih mesta“, naveo je Lutviu u pismu.
biujanovacke rs
Razgovor o ovom članaku