U XIX selaci rožajskog-tutinskog kraja masovno su odbijali da plačaju porez turskim vlastima i da priznaju tursku vlast, što svjedoči o velikim teškočama (Mušović). O tome je Ami Bue pisao: “Tako su selaci Rožaja, Srbi i Arbanasi, živeči odvojeno po selima , slabo šta plačali od poreza, a uz to nisu ni priznavali nadležnost turskog suda“(V. Stojanovic). Zbog toga je ceo XIX vek bio ispunjen bunama i nemirima obeju konfeksija protiv turske vlasti. Razume se turske vlasti su preuzimali mere da “zavedu red”, da obezbjede sredstva od poreskih obveznika, koja su im bila sve potrebnija jer su carske i državne kase bivale sve praznija. Sve je to bilo popraćeno velikim zulumima, terorom i ubistvima (Mušović).
U tim nemirima učestvovali su Srbi i Muslimani, često udruženi, u čemu su prednjačili Pešterci. Tako je 1819 . godine došlo do velikih nemira na Pešteri koje su organizovali: Jusuf Balja ( iz Baljena na donjoj Pešteri), Salih Ugla (iz Ugla na gornjem Pešteri) i Deli Ibrahim (iz Novog Pazara). Predstavnik turske vlasti Osman paša Talirević, morao je da pobegne pred pobunjenicima i da nađe utočište kod Ganića u Rožajama. Osman Paša je tada zatražio pomoč od Rožajaca i kad pomoč stigla surovo se obračunao sa pobunjenicima, „poharao ih i rasterao kako je sam hteo“ i tom prilikom spalio Rasno“(D. Vulović). Mušović: Tutin i okolina…
Razgovor o ovom članaku