Strateško opredeljenje Bosne i Hercegovine je pristupanje NATO – tako je barem predviđeno Zakonom o odbrani, piše Dojče vele (DW).

No, Republika Srpska već duže osporava ono na šta je i sama svojevremeno pristala.

Stav Banjaluke, koji odražava duboku institucionalnu i bezbednosnu blokadu unutar države, uslovljava izostanak BiH iz aktuelnih regionalnih inicijativa.

Iako je BiH članica Partnerstva za mir i ima profesionalne Oružane snage pod državnom komandom, faktički je paralizovana.

Unutrašnja podeljenost onemogućava napredak i sve češće stavlja BiH u nezahvalnu regionalnu poziciju – države koja je teritorijalno u središtu Zapadnog Balkana, ali izvan ozbiljnih bezbednosni

BiH izvan novih aranžmana

U tom kontekstu, čini se da ni političke inicijative koje dolaze iz okruženja ne računaju ozbiljno na BiH kao pouzdanog ili funkcionalnog partnera.

Nedavna deklaracija o vojnoj saradnji između Hrvatske, Albanije i Kosova, kao i dogovor Srbije i Mađarske o međusobnoj vojnoj pomoći – predstavljaju novu bezbednosnu dinamiku u regionu. BiH, međutim, u tim procesima nema jasnu ulogu.

Dodatnu složenost donose i postojeći mehanizmi poput Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine.

Vojni analitičar Nedžad Ahatović za DW kaže da je taj sporazum postao tehnološki prevaziđen.

„Vojni balans na Zapadnom Balkanu ne postoji već celu deceniju. Srbija i Hrvatska vode trku u naoružanju sve u okviru tog sporazuma, jer ne prelaze dozvoljene kvote po rodovima vojske… Ali danas vam je za rat potrebno daleko manje sredstava – bespilotne letelice, na primer, uopšte nisu obuhvaćene sporazumom. Zato bi ga trebalo ili napustiti kao koncept vojnog balansa ili obnoviti s jasnijim i strožim kriterijumima“, rekao je on.

Dodikove ambicije i opasna retorika

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik otvoreno najavljuje mogućnost da se taj entitet, kao da je zaseban međunarodni subjekt, priključi vojnom savezu Srbije i Mađarske.

Iako je reč o političkoj retorici bez pravne osnove, takve izjave nisu bez posledica.

„To predstavlja grubo kršenje Ustava BiH“, upozorava Ahatović, podsećajući da je Dodik već osumnjičen zbog napada na ustavni poredak i da njegove izjave izazivaju dodatne tenzije u BiH i regionu.

Vojnopolitički analitičar Vladimir Vučković smatra da pokušaji savezništava u regionu izvan postojećih struktura, poput NATO-a ili ODKB-a (ruska Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti), deluju neodrživo.

„Dva novonastala saveza više govore o želji za regionalnom dominacijom nego o stvarnoj koheziji. Odnos Srbije i Mađarske ima ekonomsku logiku – Mađarska želi da se reši starog naoružanja koje ne ispunjava standarde NATO. Ali kohezija u tim savezima ne proizlazi iz zajedničke vizije, već iz međusobnih animoziteta prema protivničkim blokovima,“ smatra Vučković.

On smatra da bi bolji bio alternativni pristup: „Umesto učestvovanja u takvim strukturama, pametnije bi bilo ugledati se na Austriju – zemlju koja svoju neutralnost koristi za ekonomsku stabilnost i nije članica nijedne vojne alijanse.“

Globalni kontekst i regionalne posledice

Vojnopolitički komentator Antonio Prlenda upozorava da geopolitičke promene, uključujući povratak Donalda Trampa na američku političku scenu, dodatno utiču na bezbednosne kalkulacije u regionu.

„Iskustvo Ukrajine pokazuje da SAD više nisu toliko pouzdan saveznik dok god je Tramp na vlasti. Njegova politika preusmerena ka Indopacifiku i rivalstvu s Kinom može značiti smanjenje američkog angažmana u Evropi – uključujući i eventualno povlačenje trupa s Kosova“, smatra.

U tom kontekstu, Prlenda vidi logiku u savezništvu Hrvatske, Albanije i Kosova.

„To je način da se zemlje regiona same pripreme za moguće bezbednosne vakuume. Nedavna poseta hrvatskog ministra odbrane Turskoj nije slučajna – Turska je ključni partner i na Kosovu i u BiH. Sve to ima odvraćajući efekat, posebno prema Srbiji“, rekao je.

Kosovo kao katalizator

On dodaje da bi se u slučaju krize na Kosovu, savezništva tih zemalja mogla preneti i na BiH.

„Ako su Bošnjaci i Hrvati u BiH na istoj strani, za BiH se ne treba bojati. A čini se da Dodik u Republici Srpskoj više nema podršku koju je očekivao – građani BiH, bez obzira na nacionalnost, sve češće biraju mir i stabilnost umesto političkih avantura“, kaže sagovornik DW.

Što se tiče dogovora Srbije i Mađarske, Prlenda je jasan:

„To je Vučićev populistički odgovor na deklaraciju iz Zagreba – za internu upotrebu. Orban pomaže Vučiću kao Putinov igrač drugom Putinovom igraču. Sve to potvrđuje da EU i region moraju biti dodatno oprezni.“

U svemu tome, BiH ostaje zarobljena između unutrašnjih podela i spoljnog nepoverenja.

Prlenda ocenjuje da je teško govoriti o BiH kao pouzdanom međunarodnom partneru „kad u entitetu Republici Srpskoj od početka imate velikosrpskog trojanskog konja koji minira sve međunarodne inicijative“.

Jedini put za BiH je približavanje Evropskoj uniji – tako bi se prirodno otvorila i vrata NATO, uveren je Prlenda.

Regionalne sporazume komentarisao je na pitanje DW i generalni skeretar NATO Mark Rute. „U regionu vidimo više bilateralnih i trilateralnih sporazuma. Videli smo Albaniju sa Kosovom i Hrvatskom, a sada i ovaj sporazum (Srbije i Mađarske). NATO nije deo toga, to se ne tiče Alijanse“, kazao je on.