Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da su stanovnici Srbije dvanaesti u Evropi, a među prvima na Balkanu po potrošnji alkohola. Srbija ima više od 200.000 registrovanih alkoholičara, na godišnjem nivou njen građanin popije oko jedanaest litara alkohola, dok je svetski prosek šest.
Doktorka Nataša Dostanić ističe za RTS da su ti podaci zabrinjavajući i za pojedinca i njegovu užu okolinu. Akutno pijanstvo može da dovede do štetnih posledica u tom trenutku, a hronično konzumiranje i do bolesti zavisnosti.
Objašnjava da više faktora dovodi do alkoholizma. To su struktura ličnosti, sam alkohol kao supstanca i okolina.
Ukoliko osoba nije naučila da se suočava sa stresnim situacijama, ako teško podnosi neprijatna osećanja i emocije, onda će vrlo lako brzo rešenje da potraži u alkoholu.
– Alkohol kao supstanca dovodi kratkoročno do poboljšanja raspoloženja, smanjuje anksioznost, napetost i oslobađa od depresije. Svakako da je značajan faktor rizika i porodično okruženje, prijatelji i društvo i šira socijalna sredina u kojoj je to ponašanje prihvatljivo – navodi doktorka.
Ukazuje i na porast poslednjih godina trenda alkoholizma među ženama. Odnos između muškaraca i žena je četiri na prema jedan, s tim što se među tinejdžerima taj broj još smanjuje.
Ističe da je za ženski alkoholizam karakteristično da je on simptomatski, što znači da je obično znak postojanja nekog drugog oboljenja, najčešće depresije, anksioznosti, i neurotskih poremećaja.
Dostanićeva navodi i da kod tinejdžera ne postoji razvijena zavisnost, što znači da mogu lako da prekinu s konzumiranjem alkohola. Međutim, oni sebe dovode i u rizične situacije koje mogu dovesti do posledica po zdravlje i da utiču negativno na školovanje.
Precizirala je da je standardno piće prema SZO jedno pivo od 330 mililitara, jedna čaša vina od 140 ili jedno žesto piće od 40 mililitara.
Za žene je, kako je pojasnila, rizično konzumiranje alkohola više od jednog standardnog pića dnevno, odnosno više od dva standardna pića u jednoj situaciji.
A za muškarce je to više od četiri standardna pića u jednoj situaciji.
– Alkoholizam kao bolest je prisutan ako osoba nastavlja sa prekomernim konzumiranjem alkohola uprkos postojanju očiglednih posledica koje su direktno povezane s tim konzumiranjem. Posledice mogu biti različite zdravstvene, porodične, profesionalne ili socijalne – naglasila je Dostanićeva.
Dodaje i da su znaci bolesti zavisnosti onda kada osoba više ne može da iskontroliše količinu unetog pića.
Zatim, ukoliko naglo prestane s unosom alkohola ili smanji dozu, jave se tegobe, odnosno znaci apstinencijalne krize ili se već javi pad tolerancije, odnosno osoba teže podnosi alkohol.
Ukazuje i da se svega pet posto alkoholičara se leči, a da je najteži korak za svakog pojedinca da prizna i prihvati da ima problem s alkoholom ali i da da ne može problem sam da ga reši i da mora da potraži stručnu pomoć.
– Svakako da je moguće da se održava alkoholna apstinencija dugoročno, ali je potrebno da se u lečenje uključi i pojedinac i članovi porodice. Takođe, i da istraju u lečenju koje traje od godinu do dve i podrazumeva promenu ponašanja ne samo pojedinca već i svih članova porodice – poručila je Dostanićeva.
(Telegraf.rs)
Discussion about this post