Kao primer da SAD imaju veću moć kada su u pitanju pregovori između Prištine i Beograda, Spahiu navodi da se proces dijaloga u Briselu vodi još od 2011. i da je postignuto preko 20 sporazuma, a da je tek nekoliko u potpunosti realizovano na terenu.
“Verujem da će se sporazum iz Vašingtona brzo sprovesti, budući da Amerikanci imaju vlast na Kosovu, tako da je normalno očekivati da ono što je dogovoreno u Vašingtonu brže bude realizovano, od onoga što je dogovoreno u Briselu, barem sa kosovske strane”, kaže Spahiu.
On smatra i da konačni sporazum između Kosova i Srbije ne može biti postignut u okviru dijaloga koji se vodi u Briselu posredstvom EU, ako ga ne podrže SAD.
Inače, uspostavljanje Zajednice srpskih opština je postalo kamen spoticanja u dijalogu Kosova i Srbije, koji je na političkom nivou obnovljen u julu, nakon gotovo dve godine zastoja.
Za Kosovo su razgovori na temu ZSO završeni dok Srbija insistira da se to pitanje ponovo pokrene u okviru dijaloga u Briselu, čak je najvaljena mogućnost izlaska političkih predstavnika Srba iz kosovskih institucija.
Politički analitičar Spahiu ocenjuje da je Kosovo već napravilo ustupke u procesu dijaloga, te da je sada red na Srbiju da prihvati kompromis, a to je da ZSO bude formirana kada Srbija i BiH priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.
“Javnost na Kosovu je opterećena time da uvek plaća cenu za priznanje, a ne dobija priznanje. To znači da dogovore potpisane u Briselu sa Beogradom ne poštuje i to je jedna vrsta ucene ili opravdanje pred svojom publikom da ukoliko dijalog ne ide napred, sitaucija može biti i gora. Stav kosovskih institucija je da se Zajednica srpskih opština neće formirati bez priznanja Kosova od strane Srbije i svaki budući sporazum u tom smislu će biti da Zajednica stupi na snagu samo kada Srbija i Bosna i Hercegovina priznaju Kosovo”, zaključuje Spahiu.
Razgovor o ovom članaku