Kamberi, koji još od prvih godina višestranačkog sistema predstavlja interese Albanaca iz Preševske doline u okviru parlamentarne saradnje sa Strankom demokratske akcije Sandžaka (SDA), ocenio je da je ovakvo priznanje neprihvatljivo u sadašnjim okolnostima delovanja Koordinacionog tela.
Odbijanje uz političko i institucionalno obrazloženje
U svom javnom obraćanju Kamberi ističe da se Koordinaciono telo, naročito pod sadašnjim rukovodstvom, značajno udaljilo od ciljeva zbog kojih je osnovano:
stvarne integracije albanske zajednice u državne i javne institucije Republike Srbije;
ekonomskog razvoja regiona koji je decenijama zapostavljen.
Prema njegovim rečima, već godinama se izbegava puna primena Sedmotačkastog plana (2013) i Akcionog plana (2022), dokumenata koje je sama Vlada Republike Srbije zvanično prihvatila kao osnovu za unapređenje prava Albanaca. Istovremeno, budžet Koordinacionog tela od 2015. godine ostao je gotovo nepromenjen, što je, usled inflacije i rasta infrastrukturnih troškova, dovelo do realnog smanjenja njegovih razvojnih kapaciteta.
Kritika izbora laureata
Dodatni razlog za ovakvu odluku jeste i dodela priznanja Aleksandru Vulinu, javnoj ličnosti poznatoj po izrazito antialbanskoj retorici i promovisanju destabilizujućih koncepata poput tzv. „Srpskog sveta“. Prema Kamberiju, takva osoba nema nikakvu istorijsku povezanost sa osnivanjem Koordinacionog tela i predstavlja suprotnost njegovoj osnovnoj misiji – izgradnji poverenja i međunacionalnog suživota.
„Ne mogu i ne želim biti nosilac priznanja institucije koja svojim delovanjem i izborom laureata narušava sopstvenu svrhu i kredibilitet“, naglasio je albanski poslanik, dodajući da je priznanje vratio nadležnoj instituciji.
Simboličan, ali vredan detalj
U ovom slučaju vredi istaći jedan simboličan, ali pozitivan detalj: iako je tekst priznanja ispisan ćirilicom, ime i prezime Shaipa Kamberija navedeni su u njihovom izvornom, albanskom obliku. Takva praksa predstavlja primer institucionalne korektnosti i može, ukoliko se nastavi, poslužiti kao standard poštovanja imena pripadnika drugih neslovenskih naroda u Srbiji, ali i kao podsticaj zajednicama koje koriste slovenske jezike da dosledno primenjuju ovaj princip.
Principijelan stav
Odbijanjem ovog priznanja, Shaip Kamberi ponovo potvrđuje svoju posvećenost miru, institucionalnoj ravnopravnosti i potpunom ispunjavanju obaveza koje je Republika Srbija preuzela prema albanskoj zajednici, naglašavajući da se ta načela ne mogu zameniti simboličnim gestovima bez stvarnog sadržaja.
Napomena redakcije
Smatramo da je reč o pozitivnom gestu to što je, iako je tekst priznanja ispisan ćirilicom, ime i prezime Shaipa Kamberija napisano u njegovom izvornom, albanskom obliku.
Ovakva praksa predstavlja vid institucionalnog poštovanja i simboličan korak ka priznavanju jezičkog i identitetskog integriteta neslovenskih naroda u Srbiji. Ukoliko se dosledno nastavi, ona može biti dobar primer ne samo za državne institucije Srbije, već i za Bošnjake, da u javnoj i službenoj upotrebi poštuju originalni način pisanja imena i prezimena drugih naroda, uključujući Albance.
Poštovanje izvornog oblika imena nije tehničko ili formalno pitanje, već elementarni čin poštovanja, ravnopravnosti i međunacionalnog suživot
Discussion about this post