Nedeljnik Cajt e doneo tekst o demonstracijama u Srbiji posle izbora, izbornim manipulacijama i Vučićevoj sposobnosti da se Briselu ponudi kao rešenje za Kosovo, a ne kao problem, prenosi Dojče vele.
„Prema anketama predsednikovoj partiji je u glavnom gradu pretio poraz od opozicionog saveza ‘Srbija protiv nasilja’. To bi bio težak udarac za Vučića, koji je na vlasti od 2012. Kada bi izgubio Beograd, to bi bio početak kraja – tome se nadaju brojni opozicionari, a toga se plašio i sam predsednik. Znao je kako to da spreči“, piše u tom tekstu novinar Ulrih Ladurner.
Autor potom objašnjava da su Srbija i Zapadni Balkan predmet geopolitičke utakmice Rusije i EU, da je Srbija najveća i najvažnija zemlja u tom regionu, ali i da je Brisel neobično tih posle izbora u Srbiji, delom i zbog toga što su još praznici.
„Vučić je u poslednjih deset godina snažno podrio demokratiju svoje zemlje. Štampa je praktično upodobljena, opozicija potkresana. Srpski vlastodržac ne učestvuje u sankcijama EU protiv Rusije. I sada izborne manipulacije. Postavlja se pitanje, kako to Vučiću prolazi?“, pita se autor.
Ladurner navodi da se odgovor mora tražiti u kosovskom konfliktu i u veri Brisela da samo Vučić može da reši te probleme.
„U njemu (Vučiću) vide jakog čoveka, koji će objasniti Srbima da je Kosovo nepovratno izgubljeno. Samo nacionalista Vučić može srpskoj naciji objasniti gubitak jedne od ‘njenih’ pokrajina. U Briselu se drže te teorije. Pa se zbog toga drže i Vučića“, piše u tekstu uglednog nedeljnika.
Novinar dalje navodi da bi Vučić, ukoliko bi oslobodio put za nezavisnost Kosova, izgubio ključnu poziciju, jer sve dok je ima Brisel ima razumevanja za njega.
„Zato igra na vreme. Do sada on u pogledu Kosova nije napravio ključne ustupke. Brisel i dalje ostaje strpljiv – i tih“, piše Ladurner.
Berlinske dnevne novine Tagesšpigel donose tekst političke analitičarke Sofi Pornšlegel u kome piše o regionu Zapadni Balkan kao večitoj čekaonici EU, odakle se ljudi sve više iseljavaju.
Ona najpre navodi tri kriterijuma za pristup Evropskoj uniji: demokratske standarde, funkcionalnu ekonomiju i državnu suverenost i konstatuje da za neke zemlje nije jednostavno da ispune te kriterijume.
„Neke zemlje poput Turske i Srbije su se svojevoljno udaljile od standarda EU“, piše ona i navodi da evropska perspektiva ima i geopolitičku dimenziju – sprečavanje Rusije i Kine da povećaju uticaj na evropskim granicama.
„Ali proširenje skriva i rizike: Da li bismo primili Mađarsku u EU, da smo znali da će Orban nepunih deset godina posle ulaska u EU pretvoriti zemlju u autokratiju?“, pita Pornšlegel.
Potom se u tekstu preispituje zapadni model pristupnih priprema zapadnobalkanskih država i navodi da se on pretvorio u svoju suprotnost.
„Gubitak humanog kapitala iseljavanjem u EU je pritom najvažniji faktor. Zemlje članice EU profitiraju od toga. Čak i ako EU ispuni svoja nedavna obećanja iz novembra 2023. sa planom rasta za Zapadni Balkan, te države će i dalje dobijati šest do osam puta manje pomoći u razvoju nego što ih primaju članice EU u regionu“, navodi se u tekstu.
Zaključuje da će po sadašnjoj stopi privrednog rasta, privredni učinak država regiona biti na nivou proseka EU tek 2076. godine i da će, bez popravljanja životnih uslova, veoma teško biti moguće da se potisnu korupcija i desničarski populizam.
Discussion about this post