U ĉetiri masovne grobnice u Srbiji (Batajnica, Petrovo Selo, jezero Perućac i Rudnica) otkriveno je blizu hiljadu leševa kosovskih Albanac. Prema podacima organizacije Human Right Watch navodi se nepotpun spisak pokolja koje su poĉinile srpskavojska i policija tokom Kosovskog rata:
1, Masakr u Suvoj Reci — ubijeno 48 albanskihcivila, meĊu njima mnogo dece.
2 Masakr u Raĉku — 45 albanskih seljaka su ubilesrpske snage.
3. Masakr u Podujevu — ubijeno 19 civila, ukljuĉujući ţenu, decu i stare.
4. Masakr u Velikoj Kruši — prema procenama u ovom pokolju su specijalne jedinicesrpske policije ubile 42 osobe. Human Right Watch navodi da je ubijeno preko 90osoba. TakoĊe, postoje izveštaji o masovnom silovanju albanskih ţena.
5, Masakr uIzbici – srpske snage su ubile oko 120 albanskih civila.
6. Dreniĉki masakr – ukupno jeidentifikovano 29 ţrtava pokolja.
7. Masakr u Gornjem Obrinju – 18 tela je naĊeno[, ali jeviše ljudi ubijeno u masakru.
8. Masakr u Ćuškoj — imenom i prezimenom jeprepoznata 41 ţrtva masakra.
9. Masakr u Beloj Crkvi — 62 ustanovljene ţrtve.
10.Masakr u Orahovcu — oko 50 albanskih civila je ubijeno.
11. Masakr u zatvoruDubrava – ĉuvari pobili oko 70 albanskih zatvorenika.
12. Masakr u Pustom Selu – 106kosovskih Albanaca pogubljeno je po kratkom postupku.
13. Masakr u Trnju – premaizveštajima, ubijeno je izmeĊu 24 i 36 kosovskih Albanaca.
14. Masakr u Vuĉitrnu -srpska policija je ubila preko 100 kosovskih izbeglica u blizini Vuĉitrna. više od desetakmesta gde su izvršena masovna ubistva drţavne snage Srbije pokušale su da prikrijudokaze uništavajući ili uklanjajući tela.
JNA je sistematski prevozila leševe Albanaca u rudnik Trepča kraj KosovskeMitrovice, gde ih je spaljivala. Prema „jednom dokumentu“, izmeĎu 1,200 i 1,500 leševa je tako uništeno u Trepči. U maju 2001. srpska vlada je objavila da jekamion pun leševa Albanaca (ukupno 86 tela) bačen u Dunav u Srbiji tokom rata na Kosovu. U julu 2001. srpske vlasti su objavile da su pronašle još četirigrobnice u Srbiji, s ukupno 1.000 leševa kosovskih Albanaca.
BRISANJE IDENTITETA
Srpska graniĉna policija je skidala registracione tablice sa izbegliĉkih vozila kaodeo sistematskog napora da se uništi svaki dokaz jugoslovenskog državljanstva izbeglih Albanaca. Tokom kosovskog rata 1999, srpske i jugoslovenske snage sunamerno sprovodile kampanju “brisanja identiteta” u kojoj su kosovskim građanima albanske nacionalnosti oduzimana i uništavana lična dokumenata idrugi dokazi o državljanstvu. Izbeglicama proteranim u pravcu Albanije oduzimani susvi dokumenti (liĉna karta, pasoši, itd.) a prilikom prelaska granice bili su primoravanida uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora. Prema anketi koju susproveli Lekari za ljudska prava, skoro 60 posto ispitanika je izjavilo da su im srpskesnage oduzele ili uništile liĉna dokumenta.Korišćenje ovakve strategije pokazuje da susrpske vlasti sistematskim uništavanjem dokumenata nastojale da spreĉe povratak prognanih kosovskih Albanaca iz Albanije. Izveštaji prenose da su srpske vlasti naKosovu uništavale glasaĉke spiskove i ostale popise kosovskih stanovnika. TakoĊe suuništavane centralne i opštinske arhive i matiĉne knjige. Na taj naĉin su mnogi kosovski Albanci su ostali bez ikakvih dokaza o svom identitetu.
PLJAČKE CIVILA
Ubistva i masovna proterivanja na Kosovu u proleće 1999. su bila praćenapljačkom i iznuĎivanjem. Ako bi se Albanci suprotstavili naoruţanim Srbima, prećenoim je ubistvom ili su im otimali decu i pretili im dok ne bi pristali da daju sve što im jetraţeno. Rasprostranjenost ovih zlodela, kao i ĉinjenica da je u nekim sluĉajevima unjih bila umešana policija, ukazuje na to da su ona ĉinjena uz saglasnost vlasti, i da je isama drţava Srbija na taj naĉin verovatno pribavljala dobit.Pljaĉke su se odvijale prema odreĊenom obrascu: jedan ili dvojica pripadnikaparavojnih formacija ili policije provalili bi vrata privatnog stana, ponekad sa maskamana licu, ali uvek naoruţani automatskim puškama. Pripadnici policije, vojske i, naroĉito,paravojnih formacija pretili su Albancima smrću ukoliko ne predaju odreĊene svotenovca, obiĉno izraţene u nemaĉkim markama. U nekim sluĉajevima pripadniciparavojnih formacija i policije su pretili deci noţevima i automatskim puškama da biiznudili novac od roditelja. Od svih dokaza o pljaĉkanju moţda je najreĉitiji dnevnik jedne Srpkinje iz Peći, u kojemje beleţila svoja opaţanja za vreme rata. U dnevniku, koji su nakon rata pronašli strani novinari, piše: „Kao da su oni koji provaljuju u šiptarske kuće patriote, ada je izdajnik onaj ko to ne radi. Makar me nazvali izdajnikom, ja ruke neću da prljam. Plašim se za budućnost dece koju roditelji uče da kradu, da pljačkaju ipale kuće. U šta će se te osobe kasnije izroditi? Kakve će oni imati uspomene nadetinjstvo? Oni ne igraju fudbal i ne voze rolere. Igraju se tako što provaljuju ukuće i uzimaju koliko god mogu da ponesu, a onda litrom benzina uništavaju sve.Barem desetine Albanaca je ubijeno na taj naĉin. Na sliĉan naĉin su maltretirani iopljaĉkani ţitelji Maleševa i drugih kosovskih sela.
Analiza OEBS-a zakljuĉuje da suskoro svi poĉinioci, a ponajviše pripadnici paravojnih jedinica, imali finansijsku dobitkao motiv prilikom kršenja ljudskih prava koja su ĉinili nad kosovskim Albancima. Kao iu Bosni i Hercegovini, pljaĉka i iznuđivanje su bili motiv i nagrada pripadnicima srpskihparavojnih formacija. Između marta i juna 1999. godine, srpske trupe su uništile nahiljade albanskih domova diljem Kosova, uz pomoć artiljerije, buldoţera,eksploziva i paljenja. U nekim slučajevima, pogotovo ukoliko je bilo bliske veze sa oslobodilačkom vojskom Kosova,čitava sela su uništena. Gradovi Peć i Glogovac su teško oštećeni. U mnogim mestima su uništavanei džamije.
Prema Izveštaju organizacije Lekari za ljudska prava iz avgusta 1999. godine, naKosovu je uništeno 155 dzamija. Prema istraţivanju UNHCR-a iz novembra 1999.godine, skoro 40 odsto svih stambenih kuća na Kosovu bilo je teško oštećeno ilipotpuno uništeno. Naročito teško je stradala Peć gde je više od 80 odsto odukupno 5.280 kuća u gradu teško oštećeno (1.590) ili uništeno (2.774), Tokom rata, srpske snage su namerno trovale bunare, bacajući u njih hemikalije, mrtveţivotinje pa čak i ljudske leševe. Prema Podacima Crvenog krsta, od 20.000 bunara na Kosovu, pola ih je otrovano.
Između marta i juna 1999. srpske snage bezbednosti su hvatale Albance i terale ih nakopanje rovova, bunkera i drugih teških fiziĉkih poslova, što Human Rights Watchkvalifikuje kao prisilan rad. Tokom NATO intervencije, srpske snage su prisiljavalealbanske civile da budu u njihovoj blizini ili izmeĊu srpskih poloţaja, koristeći ih kaoljudski štit, što je zabranjeno zenevskom konvencijom. Da bi se prikazaodugotrajnu ratni igraĉki proces na Kosovu i delovanje njenih aktera izlaţe sehronologija dogaĊanja i ocena poteza srpskih upravljaĉa u razrešnju kljuĉnihproblemskih situacija i oni će posluţiti za zakljuĉivanje o razlozima nastalog poraza naKosovu.
Studija sitematski prilaz Kosovskom problemu.
Razgovor o ovom članaku