Ismet Azizi
Prije nekoliko mjeseci sam analizirao popis stanovništva 1948., to je 4 godine nakon elaborata Vase Čubrolovića. Oko slobodnog izjašnjavanja stanovništva Sandžaka i šire u „Južnoj Srbiji“, tad sam primijetio da su Albanci, slobodnije izražavali nacionalno osjećanje po gradovima Srbije, nego u tri opštine istočnog Sandžaka. Listajući elaborat Vase Čubrilovića došao sam do saznanja i uvjerio se potpuno koliko je bilo teško, bolje rečeno nemoguće izjasniti svoje nacionalno osjećanje. Što je još bolnije, stanovnici ovih krajeva nisu bili spremni da budu neopredeljeni, i da se ne izjašnjavaju ni za koju nacionalnost, zbog toga što nisu imali pravo da se iznjašnjavaju ni kao Albanci, ni kao Bošnjaci.
Ovom prilikom, moja namjera je samo da pružim čtaocima da prelistaju elaborat, pa neka oni sami otkriju razlog zbog čega je došlo to toga. Očigledno da oni su pristali na to da budu Slaveni, odnosno Srbi muslimanske vjeroispovijesti. Ali, ako pogledamo, koliko ih je bilo neopredjeljenih, može se zaključiti da su pristali na sve, samo da bi sačuvali svoje živote.
U nastavku možete, uskraćeno čitati dio elaborata od kojeg sam pokuašao da odstrnim dijelove koji se ne odnose na „Južne krajeve“, odnosno Sandžak, Kosovo i Makedoniju.
Današnji rat među ostalim mnogobrojnim pitanjima postavio je u Jugoslaviji i problem njenih manjina. Sve manjine važne su bile od samog početka stvaranja države 1918.g. ne zbog svog broja u odnosu prema nama Južnim Slovenima ,koliko zbog mesta gde su bile naseljene i svoje povezanosti sa sebi srodnim narodima u susednim državama. Geopolitički položaj jugioslovenskih zemalja na raskršću civilizacija, imperija i naroda ,na prelazu između istoka i zapada ,sjevera i juga,delovao je u toku vekova, da se u njih naselili ili pokušali u većim masama naseliti i drugi narodi osim Južnih Slovena.
Od seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem 1690. u Ugarsku, Arbanasi sistematskim pustošenjem srpskih sela preplavili su Kosovo i Metohiju, niz padine Šar planine, oni se u to doba spuštaju u gornji tok reke Vardara u Makedoniji.
Mi smo posle oslobođenja 1918.g. prema nacionalnim manjinama zauzeli stanovište najveće širokogrudosti.,iako sun eke od njih već u ratovima 1914-1918 g. tako se prema nama ponašale, da su opravdano zaslužile i drugi postupak.
Kod nas su manjine uživale sva građanska prava, imale potpunu prosvetnu autonomiju i pravo održavanja kulturnih veza sa sebi srodnim narodima.
Arnauti u Staroj Srbiji i Makedoniji uspeli su preko autonomije islamske verske zajednice ,da dobiju u ruke jednu organizaciju, koja će svestrano služiti njihovim kulturnim i nacionalno političkim ciljevima.
Arnautska separatistička akcija, naročito je bila jaka na Kosovu i Metohiji.Tu je oduvek bio aktivan Kosovski komitet,obično pomagan i novčano i politički od fašističke Italije.Kad je izborio sporazum sa Stojadinovićem preko Mehmed Spaha, Ferat beg Draga uspeo je da proširi autonomiju islamske verske zajednice i na Staru Srbiju i Makedoniju sa sedištem u Skoplju. Albanski separatisti su dobili naše oružje u ruke,oni su za dve do tri godine tako spretno iskoristili da su u svoje ruke dobili celokupnu versku i prosvetnu organizaciju Muslimana na Jugu. Preko nje oni su se politički organizovali i prešli u napad tako da je vlada u Beogradu u jesen 1939bila prisiljena da tu autonomiju ukine.
Kao što se vidi, još pre početka rata još 1941 naše nacionalne manjine su manje više neskriveno pokazivale svoju težnju da iskoriste prvi ratni sukob iziđu iz okvira naše državne zajednice i priključe se susednim državama.
Kako se u upućenim političkim krugovima o tome dosta znalo,niko nije ni slutio,da se kod tih manjina nagomilalo tako velika količina mržnje prema nama.Ta mržnja i neobuzdana težnja za našim uništenjem nekima od njih je elementarni nagon posle 6 aprila ili več prvog dana rata i vojnik i građanin kod nas osjetio jeda Nemci, Mađari i Arnauti,čine glavni kadar petokolonaške vojske, koja se pojavila kao organ zavera i slugu u svakom mestu,da je bilo jasno da se ta organizacija morala stvarati sistematski i dugo vremena još pre početka rata.Izlišno bi bilo navoditi primere za njihov petokolonaški rad.Pomenuću samo glavne stvari.
Kada su u proleće 1941.g.prodrle njemačke motorizovane divizije na Kosovo i Metohiju,ceo arnautski svet je skočio na oružje i pritekao im u pomoć.Naoružano od Nemaca, Arnauti su počeli besomučno da pustoše srpska sela,po tim predelima.Na hiljade je kuća popaljeno,narod bez igde ičega najuren i ko je u to doba bio u Crnoj Gori i Srbiji,mogao je videti reke uzbeglica koje beže prema severu ili jugu,da spasu samo goli život.Italijanske i nemačke trupe išle su u svemu na ruku arnautskoj težnji da unište naš živalj u Staroj Srbiji.One su Arnautima dale oružje i celokupnu spremu ,i kad su u susednim zemljama Srbiji, Crnoj Gori, , Albaniji i Makedoniji počeli ustanci narodno-oslobodilačkog pokreta i partizana protiv okupatora, Arnauti iz ovih krajeva služili su kao glavna pomoćna snaga okupatoru u borbi protiv tih ustanika.Metohijski i kosovski Arnauti išli su sa Nemcima i Italijanima u stalne pohode protiv partizana u svim okolnim zemljama.Njihovi odredi zbog svoje svireposti i grabljivosti bili su strah i trepet za stanovništvo tih zemalja.Oni i danas, kada je nemačka vojska na izdisaju služe kao glavni oslonac nemačkoj vojsci koja se iz Grčke i Makedonije, preko Kosova i Metohije povlači prema severu.Oni su u toku cele narodno-oslobodilačke borbe bila glavna smetnja spajanju narodno-oslobodilačkog pokreta iz Crne Gore ,Bosne i Srbije sa pokretom u Albaniji i Makedoniji.Ljudi koji su upravljali operacijama narodnooslobodilačke vojske najbolje to znaju.
Govoreći o držanju Arnauta u Staroj Srbiji i Makedoniji u ovom ratu ,izuzimam časne izuzetke.Posebice treba da se oda priznanje junačkom držanju Albanaca iz prave Albanije. Oni su od samog početka poveli borbu protiv fašističkih osvajača njihove otadžbine,drugarski i lojalno sarađivali sa narodno-oslobodilačkim pokretom u Crnoj Gori i Makedoniji,stavljajući se na raspoloženje i pod vođstvo maršala Tita.Narodi Jugoslavije ne smeju nikada to zaboraviti i što god bude u njihovoj moći trebaju se truditi da im vrate vernost za vernost,pomažući siromašne brđane s ovu stranu Drima, da i ovi što pre privrednim i kulturnim napretkom stanu u red kulturnih naroda u Evropi.Ali simpatije koje mi osećamo prema narodu u Albaniji, ne smeju nas omesti da rasčistimo račune sa kvinslinškim razbojnicima Kosova i Metohije.
Iz gore napisanih redaka vidi se, da su tri glavne manjinske grupe u Jugoslaviji same su se odrekle svojih građanskih prava, nastupajući otvoreno i neprijateljski prema državi u kojoj žive.Zato su izgubili pravo da se i dalje zovu naši građani.Njih treba ukloniti iz naše države jer su to zaslužili
Razlozi zašto treba rešiti manjinsko pitanje u Jugoslaviji
Osim nelojalnog držanja ima i drugih dubokih državnih razloga koji nas prisiljavaju da iskoristimo ovaj rat i da rešimo manjinsko pitanje iseljavanje manjina.Naše manjine, već smo podvukli, nisu za nas opasne zbog svog broja već zbog svog geopolitičkog položaja i zbog svoje povezanosti sa sebi srodnim susednim narodima.Zato su one iskorišćavane od tih naroda u borbi protiv nas,a služile su ujedno kao kamen spoticanja između naše države i susednih naroda.Demokratska Federativna Jugoslavija može imati mira i osiguran razvitak samo onda , ako bude etniučki čista i rešenjem manjinskog pitanja jednom za uvek ukloni uzroke trvenjima između sebe i susednih država.
Kad gledamo karte mi vidimo, da su naše manjine skupile na vrlo važnim privrednim i strategijskim položajima naše države.
Sličan je položaj zemalja oko Šar planine naseljene sada pretežno Arnautima.Ti predeli su razvođe balkanskih reka ,što odatle teku u tri mora,zato su Kosovo i Metohija oduvek smatrani ,kao strategijski centar Balkana.S druge strane držeči centralni deo Balkana ovi predeli razdvajaju Crnu Goru od Srbije,a njih obadve od Makedonije.Ove zemlje demokratske federativne Jugoslavije ,sve dotle neće biti čvrsto povezane ,dok ne dobiju i neposrednu etničku granicu.Ovo je naročito važno pitanje za Makedoniju.Od reke Vardara, njegov gornji tok drže Arnauti,njegov donji tok imaju u svojim rukama Grci.Mi, Južni Sloveni držimo samo srednji tok.Pozicije su suviše slabe i da ne bi mogle biti dovedene u pitanje onako, kako je to napravila Italija u ovom ratu,pripasjajući Albaniji, ne samo Kosovo i Metohiju ,nego i Debar, Kičevo, Gostivar i Tetovo.Mi ne smemo da imamo iluziju o razvitku budućih odnosa u Evropi.Ovaj strašni rat teško da će biti i posljednji.Mi ćemo i dalje ostati na raskrsnici svetova, zato i opet izloženi prvom udarcu ,u nekom novom ratu.
Stoga je dužnost ljudi, koji upravljaju sudbinom ovih zemalja ,da sada, već predviđaju sve mogućnosti i osiguraju ih od ponavljanja događaja iz ovog rata.Državnici stare Jugoslavije nijesu to imali u vidu 1918.kada su zadržali nacionalne manjine.Još više iz partijsko-političkih razloga oni su te manjine pomagali a mi smo u ovom ratu platili to sa desetinama hiljada glava.To se više ne sme ponoviti.I privredno važne su za nas plodne kotline Podloga, Kosova i Metohije.Oko njih se nalaze naše siromašne zemlje kao Crna Gora, Sandžak Novopazarski severno od Šar planine,i siromašna pečalbarska naselja Makedonaca južno od Šar planine.Oni s pravom traže da im se natrag povrati zemlja odakle su ih Arnauti najurili poselednjih 150 godina. Tri godine mi smo se preko narodno-oslobodilačkog pokreta borili pod najtežim uslovima.Zato se s pravom možemo nadati da će nas bratski Sovjetski Savez pomoći, da onako rešimo manjinsko pitanje kod nas,kako ga je on rešavao i rešava kod sebe.
Manjinsko pitanje rešeno putem iseljavanja najlakše se vrši za vreme ratova kakav je ovaj.Narodi na čiju će štetu to ići naši su (ratni) protivnici u ovom ratu. Oni su napali nas, ne mi njih.Oni su pustošili naše zemlje i sami svesno iskoristili svoje manjine u borbi protiv nas.Mi nemamo prema njima nikakvih teritorijalnih zahteva ,izuzev prema Italiji u pitanju Istre, Gorice i Gradiške.Zato, s tim većim pravom možemo tražiti kao pobednici da prime svoje manjine iz naše države.
Ovaj rat sa svojim pokretima masa stvorio je i predhodno psihološko raspoloženje za iseljavanje.Naše manjine svesne su šta su počinile,zato se neće dugo ni braniti ako ih proteramo.Općenito uzevši kada se uzmu u obzir svi elementi o kojima smo govorili mi nikada nijesmo imali povoljnije uslove za rešenje manjinskog pitanja ,nego u ovom trenutku.Ovisi od širine pogleda, uviđavnosti i energije ljudi,što odlučuju sudbiniom našeg naroda ,hoće li se to pitanje pravilno rešiti.Duboko sam uveren da oni shvataju značaj celog problema i da će znati pristupiti njegovom rešavanju.Zato i pišem ove redove.
Način rešenja manjinskog pitanja u novoj Jugoslaviji
Kada se stane na stanovište da je jedino pravilno rešenje manjinskog pitanja za nas,iseljavanje, nameće nam se čitav niz zadataka ,koji se pri tom moraju rešiti.Da li seliti sve manjine ili samo pojedine narode,iz kojih pokrajina prvenstveno isterati manjinski elemenat ,kako organizovati iseljavanje,a još je važnije kako naseliti napuštena sela i gradove.Daću o tome nekoliko napomena. Po pitanju naroda koje trebamo iseliti mišljenja sam ,da treba uzeti u red: Nemci,Mađari, Arnauti,(Italijani) i Rumuni.Već smo izneli šta su sve u toku rata počinilekod nas nemačke, mađarske i arnautske manjine.Načelno gledajući, oni su svi zaslužili da izgube građanska prava u svojoj zemlji Međutim, prikom rešavanja manjinskog problema mi morasmo po svaku cenu etnički osvojiti Bačku, Kosovo i Metohiju,izbacujući pri tom koju stotinu (hiljada) Mađara i Arnauta iz naše države.
Pošto u pitanju Arnauta Stare Srbije i Makedonije, moramo i etnički da zavladamo Kosovom i Metohijom, a da izbegnemo sukob sa susednim albanskim narodom, tu treba još smišljenije i taktičnije raditi nego u Vojvodini. Zato, treba dobro proučiti, koje predele moramo raseliti od Arnauta i naseliti svojim narodom, ne dirajući nijedno selo, ni jednu kuću arnautsku više nego što je potrebno. Ako se želi da se postigne cilj međusobnog povezivanja Crne Gore, Srbije i Makedonije, Kosovo i Metohija moraju iz temelja izmeniti svoj etnički sastav. Pre svega, treba očistiti Metohiju kao graničnu oblast, susednu Crnu Goru,zato najzgodniju za kolonizaciju Crnogoraca. Pored toga, metohijski i drenički Arnauti najvernije su sluge danas Nemaca, kako su juče bili fašističke Italije. Čuda i pokora počinili su Arnauti sa makedonskim selima na gornjem Vardaru. Zato Makedonci imaju pravo, da traže njihovo iseljavanje. Prilikom detaljnijeg izrađivanja plana, treba tačno utvrditi koja sela i koje srezove u Staroj Srbiji i Makedoniji treba očistiti, prema tome postupati.
Ne treba da se varamo. Želimo li da rešimo to pitanje, možemo ga rešiti samo sad dok je rat. Ljudi, koji su posle 1918. god. vodili staru Jugoslaviju, mislili su da putem kolonizacije mogu razbiti manjinske etničke blokove u našim zemljama. Mi smo potrošili milijardu dinara naseljavajući dobrovoljce i druge koloniste po Vojvodini, Kosovu i Metohiji. U Vojvodini pomerili smo u roku od 20 god. razmer snaga u našu korist za nekoliko procenata, ali i pored toga u Bačkoj je ostala nemačka i mađarska većina. Na Kosovu i Metohiji, Arnauti su od 1918. god, do 1938. god. Porasli više prirodnim priraštajem, nego što smo mi iselili kolonizacijom.
Zato je bez po muke uspelo Mađarima i Arnautima, da i to malo rezultata ponište isterujući naše koloniste iz Bačke, sa Kosova i Metohije
Da nam se to ne bi desilo i drugi put, vojska još u toku ratnih operacija mora planski i nemilosrdno da očisti od nacionalnih manjina sve ove krajeve, koje želimo da naselimo svojim, nacionalnim elementom. Neću da ulazim u detalje kako to treba izvoditi. Ako bi se ovo stanovište načelno usvojilo, od sveg srca bih stavio na raspoloženje svoje znanje i svoja iskustva Vrhovnoj komandi narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda za izradu detaljnih planova po tom pitanju.
Zasad, samo napominjem, da bezuslovno treba očistiti Nemce i Mađare iz srezova u Vojvodini, koje sam naveo, a Metohiju, Kosovo i Polog od Arnauta.
Pre svega, zbog njihovog držanja u ovom ratu, treba im oduzeti sva manjinska prava. Nemilosrdno treba staviti pred ratni sud sve one članove narodnih manjina, koji su se stavili na bilo koji način u službu okupatora. Za njih treba stvoriti koncentracione logore, njihova imanja zapleniti, a porodice im isto poslati u logore, pa prvom prilikom prebaciti u njihove nacionalne države. U tom pitanju mnogo nam može pomoći u odnosu Mađara i Nemca bratska sovjetska vojska. Prilikom čišćenja manjina naročito treba obratiti panju na inteligenciju i bogatije društvene slojeve. Oni su i inače bili prema nama najgori, a najvernije služili okupatorima, najopasniji su kad ostanu na svom mestu. Radnička i seljačka sirotinja inače nije mnogo simpatisala nemački i mađarski fašizam, zato je ne treba ni goniti. Isto ovo važi i za arnautske begove, i arnautsku čaršiju. Oni isti ljudi, koji su služili za vreme stare Jugoslavije svim režimima, zarađivali pare na prljavim poslovima, bili su naši najveći krvnici posle 1941. god. Ima još niz pitanja uvezi sa iseljavanjem manjina, ako se tome pristupi. O njima ćemo govoriti docnije.
Razgovor o ovom članaku